RODOSLOV ŽUGIĆA

BLOG RODOSLOVA ŽUGIĆA

TREBA POMOĆI VIDOJU ŽUGIĆU

zugic | 05 Avgust, 2013 10:06

24. 07. 2013. 13:50h | B. Simonović - Vesti | foto: Vesti
veličina teksta:+-

Spalili mu i drugu prikolicu

Ponovo je buknula vatra u blizini drevne crkve Sveti Đorđe podno brda Gorica u Podgorici i ponovo je plamena stihija progutala kamp-prikolicu, ubogi dom teškog invalida, pedesetogodišnjeg Vidoja Žugića, dugogodišnjeg beskućnika iz Podgorice, sa čijom tragičnom sudbinom već godinama saosećaju i brojni čitaoci "Vesti" koji su mu slali materijalnu pomoć posredstvom našeg Humanitarnog mosta.

NIGDE KRAJA NESREŽAMA: Vidoje Žugić
 

Kako smo već pisali, proletos su još nepoznati bezdušnici podmetnuli požar i spalili malu kamp-prikolicu parkiranu uz zid porte crkve Sveti Đorđe dok je Žugić u obližnjem domu zdravlja čekao lekarsku pomoć, i uz to mu ubili psa, najvernijeg i najprivrženijeg prijatelja.
 

 

Naviknut na udarce zlehude životne sudbine i nemilosrđe onih koji ne znaju šta je životna muka, uz pomoć humanih i dobrodušnih pojedinaca i nekih organizacija, Žugić je posle nekoliko dana dobio novu prikolicu i skućio se na istom mestu:

- Pošto je dobio pomoć iz manastira Ostrog, koji mu je platio čak i pratioca, krenuo je vozom za Beograd, gde mu je odavno bilo zakazano neko lečenje. Ja mislim da je voz bio tek negde uz kanjon Morače, da još nije bio dopro do Kolašina, a u njegovoj prikolici je buknula vatra. Svi smo poleteli da spasimo što se spasiti može, ali ni nama, ni vatrogascima koji su brzo alarmirani, nije pošlo za rukom da išta spasemo - kao što vidite, od svega je ostala samo opaljena metalna konstrukcija - ispričao nam je jedan od monaha iz crkve Sveti Đorđe.
 

Policija i istražni organi su ponovo, kao i proletos, pokrenuli istragu, ali ovaj nesretni čovek, naravno, od toga nema ništa, čak i da se ne završi onako kako se završilo proletos kad je sve ostalo nepoznanica, baš kao i u više navrata ranije kada je trpeo napade i kamenovanje narkomana i kriminalaca koji se okupljaju u šumi na brdu Gorica iznad crkve Sveti Đorđe.

 

Život pun nesreće


Nevesela životna priča Vidoja Žugića, da podsetimo, počela je pre gotovo pola veka u Pljevljima kada je kao četvorogodišnjak, nakon porodične tragedije, ostao sam na svetu sa bolesnom i nepokretnom sestrom. Tada mu je otac ubio majku i od tada ni o njemu ne zna i ne želi ništa da zna. Manastir Sveta trojica kod Pljevalja je posle kupio jedan mali stan u naselju Bjeliši u Baru i tu je Vidoje sa sestrom živeo do pre petnaestak godina, nadničeći i crnčeći po gradilištima. Onda su ih izbacili iz stana. Sestra mu je ubrzo umrla, a on je od tada počeo da se potuca od nemila do nedraga. Da muka i nevolja budu veći, počeo je da poboleva, pa je pre sedam-osam godina spao na štake i od tada se skrasio u Podgorici.

10. 05. 2013. 12:01h | B. Simonović - Vesti | foto: B. Simonović
veličina teksta:+-

Beskućnik sanja kuću

Komentara 0

Pedesetogodišnjem Vidoju Žugiću, teškom invalidu iz Podgorice, uručena je skromna pomoć - 150 australijskih dolara od nepoznatog darodavca iz Sidneja i 70 evra od Nine Đokić iz Milhajma - koja mu je nakon našeg nedavnog napisa u "Vestima" prispela posredstvom našeg Humanitarnog mosta.

Ništa bez dobrih ljudi: Vidoje Žugić u novoj prikolici

- Nemam reči i ne umem da iskažem zahvalnost dobrim i plemenitim ljudima koji mi vraćaju veru u ljude i bude nadu da ipak nisam sam i zaboravljen, da nisam prepušten i ostavljen da se sam borim sa svojom nesrećnom sudbinom - kaže Vidoje dok suznih očiju čita toplo pismo podrške i saosećanja koje mu je uputila Nina Đokić.

 


Ovog dugogodišnjeg beskućnika, o čijoj smo tragičnoj sudbini pisali u više navrata, pre dva meseca je zadesila nova nenadana nevolja. Dok je jednog jutra čekao lekarsku pomoć u domu zdravlja, neko mu je zapalio staru kamp-kućicu u dvorištu drevne crkve Sveti Đorđe ispod brda Gorica, u kojoj je živeo već neko vreme.

 

Vatra je munjevito progutala njegov ubogi dom, a zlosretnog Vidoja je, kako kaže, najviše pogodilo to što je pored zgarišta zatekao leš svog vernog pratioca i čuvara - bezdušnik koji mu je zapalio kamp-prikolicu zaklao mu je i psa Džekija kojeg je svojevremeno dobio u manastiru Ostrog i koji se od tada nije od njega odvajao.

 

 

POZIV DONATORIMA

 

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

 

- Policija je stigla tek sutradan. Pogledali, zapisali nešto, ali su mi odmah kazali da nema nade da se počinilac ovog zlodela otkrije jer je, navodno, kiša sprala i obrisala tragove. Nisam se mnogo ni nadao jer da im je stalo oni bi reagovali još davno i rasterali narkomane koji divljaju po Gorici i oko ove svetinje ovde, koji su me i ranije napadali, gađali me kamenjem i provaljivali u prikolicu. Nije reagovao niko drugi od nadležnih državnih organa, nisu došli ni da vide šta mi se desilo, iako su novine i sve televizije o tome danima pisale i objavljivale priloge. Tako sam dva dana i dve noći proveo na kiši i tek onda su me primili u centar Kalimera, gde sam ostao dva dana. Dobri ljudi su se za to vreme potrudili i nabavili mi novu kamp-prikolicu i namestili na istom mestu...

 

 

Dirnut pismom Nine Šokić: Vidoje Žugić
 

 


Dobrotvori su mu obezbedili posteljinu, nešto odeće i obuće i neophodno posuđe i druge potrepštine. Veliku nevolju mu predstavlja to što nema ni struje ni vode, a za sada, srećom, neće biti problema sa grejanjem pošto nastupa dugo toplo podgoričko leto.
Vidoje se nada da je sve ovo ipak privremeno, da će uroditi plodom akcija koju su pokrenuli ljudi iz medija i privatnih televizija. Oni su otvorili poseban žiro-račun i prikupljaju novac za pomoć Vidoju Žugiću sa idejom da negde nekako obezbede mali plac i naprave mu kućicu od tvrdog materijala i obezbede struju, vodu i sanitarije.


- Bez novca se ne može, no on se potroši i zaboravi, ali ja nikad ne mogu zaboraviti pažnju i razumevanje dobrih ljudi - kaže Vidoje Žugić. 
 

Dobre želje

"Odlučila sam da vam pomognem i pošaljem nešto novca. Želim da znate da ću vam, koliko bude u mojoj mogućnosti, preko "Vesti" slati češće para, tako da znam da imate barem nešto za hranu i osnovne stvari. Molim se za vas i vaše zdravlje! Ostanite jaki i verni Bogu!", piše, pored ostalog Nina Đokić Vidoju Žugiću i bodri ga da izdrži i istraje u mučeničkoj životnoj borbi.


Stričevi u Australiji

Tužna životna priča nesretnog Vidoja Žugića, da podsetimo, počela je pre 45 godina u Pljevljima kada je kao četvorogodišnjak, nakon porodične tragedije, ostao sam na svetu sa bolesnom i nepokretnom sestrom, koja je nešto kasnije umrla. O ocu, koji mu je tada ubio majku, ništa ne zna i ne želi ni da zna:
- Imao sam dva strica, ali ni o njima ništa ne znam. Po nekim pričama oni žive negde u Australiji. Znam samo da se jedan zove Miloš, ali ni od njih nikad niko nije pokazao nikakvo interesovanje za mene - kaže Vidoje, ne bez grča i žalosti u glasu.

  

 Humanitarni most Crna Gora Podgorica Vidoje Žugić Invalid

VAŠI PRILOZI - PISMA, FOTOGRAFIJE, BIOGRAFIJE, RAZNO | Sledeći | Prethodni | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb